Неко време сам размишљао да и ја постанем звезда ју тјуба. Сад сам веома срећан што нисам то урадио (видим конкуренција и није баш мала). Као и што сам рекоа ја сам имоа прилику да радим у оквиру “облашћеног и неовлашћеног“ сервиса. Неко је то лепо рекоа да то звучи баш погрдно кад неко каже неовлашћени, овде где живим мало лепше све то звучи… самосталан сервис. Ова и као све моје приче су из мог личног искуства, свака случајност је у потпуности случајна. Нећу да хвалим или дајем опаске никоме, само ћу да кажем како је стање овде где живим и радим. Јавна тајна је да је све мање и мање људи који имају занат. И то је овде довело до велике кризе, кад кажем овде мислим на Канаду и Америку (знам да је тако и у другим државама). Канада увози радну снагу не зато што им треба иста него и зато што знају да су то људи који су патријахално васпитани и који ће да устану свако јутро и дођу на посао. Да су то људи који су лојални фирмама, јер је то део њихове култутре итд… (макар је тако у почетку или првих 5-6 година) … али то је за неку другу причу!
Овлашћени сервис – је неко ко је потписао уговор да ће бити представник те фабрике у сваком смислу те речи. Нпр. Дукати тражи $2,000,000 да имаш на жиро рачуну у или на кредитној линији пре него што можеш да ступиш у било какве разговоре. БМВ и Тријумф су случни, само Априлија, Мото Гуци и МВ нису такви за сад. Уговор са сваком фабриком овако изгледа…. А4 формата и дебео око 5-8цм. Али да се осврнем на детаље и сервисну службу. Уградња само оригиналних фабричких делова, минимално два сервисера морају да иду на обуку сваке године или у противном губиш повластице на делове итд…, минимално мораш да имаш $20,000 оригиналних делова на стању плус додатна опрема за сваки модел, специјалне алате ти шаљу ти хтео или не и слатко ти све то наплате. Сервисни простор мора да буде минимално 130-150 квадрата, простог за делове минимално 50 квадрата, сви радни столови и ормари за алат мора да се купи од њих итд… ово је кад је Дукати у питању.
Задњих година горе наведене фабрике захтевају само алате за моделе који су стари до 10 година (само БМВ подржава све своје моделе од првог дана и имају у понуди оригиналне резервне делове као и алате), све остало је на теби као власнику сервиса да купиш ако ти треба. Због оваквог пословања од стране фабрике многи сервиси не желе да раде на моделима старији од 10 година, а у неким екстремним случајевима то је ништа старије од 5 година. Алати за сваки нови модела фабрика ти пошаље пре испоруке истог, ако којим случајем ти као власник одбијеш или вратиш тај алат, неће да испоруче исти, а понекад кад је неки специјалан модел у питању мораш да пошаљеш сервисере на обуку пре испоруке тог модела. Сваке године мора да се уплати преплата на приступ веб порталуа са сервисним упуствима, опозивима и дијагностиком. Тако се органичавају они сервиси који нису више овлашћени. У моного случајева ти дикторају како да се опреми сервисни простор или пак какав распоред мораш да имаш. За раднике који раде на пријему у сервису организују се семинаре где се учи око организације рада, љубазности према странкама, максималној ефикасности сваког сервисера и много других ствари које су важне за свакодневни рад једног таквог сервиса. Свака обука се не наплаћује од стране фабрике, али овлашћени сервис мора да плати путне трошкове, храну, превоз и одсуство са посла сваком раднику који је отишао на било коју обуку. Сад је на власнику или валсницима сервиса да буду веома пажљиви у одабиру радника… али ту раде људи који немају никакве дотичне тачке са мото индустријом, или пак многи никада нису возили мотор нити знају на ком принципу ради исти. То је особље које преставља лице сервиса кад ти оставиш мотор на сервису. Сад је у моди да мораш добор да знаш да причаш и да си веома љубазан (што никада нисма оспоравао), да се добор сналазиш са компјутерома, да се добор сналазиш и да добор извршаваш све захтеве претпостављених. То су само неке ствари које буквално отерају сервисере који су ту радили 10 и више година. Још јенду грешку које праве овлашћени сервиси су да предају већу пажњу ново запосленом сервисеру него оном који је ту дуже бремена и који је лојалан истом…
,,не можеш да радиш као продавац мобилних теледона и сад си шеф мото сервиса само зато што се увек смејеш и лупаш флупости или да си водио ноћни клуб и сад си ту неки ауторитет, а вози си мотор два пита годишње,,
Неовлашћени сервис (самосталан) – Кад кажем неовлашћени сервис не мисли на сервис који поправља све што има два или три точка. Првенствено мислим на сервис који је специјализован на једну, две или три марке. Који имају све специјалне алате, дијагностику, сервисна упутства и резервне делове. … Данас има мнофо самосталних сервиса који су бољи од овлашћених у сваком симслу те речи. Боље органозовани, предају већу пажњу послу као и квалитети истиг и власницима мотора, иако им је ускраћена било каква обука од стране било које фабрике, ипак се сналазе и решавају проблеме били то једноствани или слижени. Исто тако се сналазе за адекватну дијагностику, сервисна упутства као и за оригиналне делове. Сервисере које запошљавају су веома искуси, којима је просто дојадило матлетирање у овлашћеном сервису од стране неког ко је уз своје име добио титулу неког претпостављеног … итд… Овакви сервиси на својим леђима носе мото индустрију овде у Канади и САД-у. Овде бити самосталан сервис као што сам ја сам, то знаћи свакодневно подметање ноге од стране свих који су љубормни. Није толико од стране Априлије или Дукатије колико је од стране других самостаслних сервиса у локалу.
У сваком слућају је на власнику да запосли добре и поверљиве раднике без обзира дали је то овлашћени или самосталан сервис. Добар сервис не чини то дали си овлашћен или самосталан нефо чине људи који руководе и раде у том сервису.
Приче из радионице Мали Ћаћа 