Један позив мења све…

После непуних девет година и шест месеци дошло је време да се поздравим са Бритиш Италијан и окренем лист новог почетка. Врачајући филм сад сам и помислим да ми је било теже него кад сам као клинац раскинуо са девојком. Одједном сам се нашао на раскрсници путева, иако сам много добор блефирао није ми било свеједно. Велика је била та прва љубав звана Тријумф да будем искерен, али као све у животу увек се нађе неко да те натера да добор размислиш дали си стварно ти за такав посао. Тих дана много ми се вртела у глави она слика типа који је држао ауто отпад преко пута стадиона од ФК Земун, и јео из неког лименог тањира који није опрао дуго времена. Тај тањир је био црн и могло је да се види много различите хране од пријашњих оброка. Јесте да сам тада био клинац, и тада сам размишљао дали да наставим да будем механичар или да се посветим фудбалу. Две неделје сам се размишљао шта и како и на крају мој дечачки сан је превагнуо и наставио сам тим путем. Еј сад сам био пред нобим искушењем и само ми се та слика вртела пред очима, у једно сам био сигуран да нема назад и да не могу да се повучем или променим професију. Просто много дубоко сам загазио и једноставно није било повратка нити сам  желео да се помирим са тим да никада више нећу да поправљам моторе. Лутао сам тако скоро 12 месеци и променио два сервиса у којима сам се трудио да радим, али није то било то ако мене питате. Њима је било супер јер није ми требало много да их импресирам, оно што је можда и најжалосније у свој овој причи да ми нико од колега није могао да парира у послу без обзира који је мотор у питању. Само сам ја бирао послове, па тако да менађер није примечивао ту разлику у самом почетку. Те 2011 године сам одлучио да се тркам на 748 и без обзира што су ми тражили да не идем на трке јер ћу да добијем отказ, ја сам отиша на сваку трку која је била одржана суботом и нисам хтео да радим. На изненађење свих у клубу освојио сам једну класу и био други у другоиј класи. Иако сам пропустио скоро пола сезоне, због техничких проблема на мотору. Успео сам да победим скоро све преостале трке и да се докопам титуле. Са тим сам ушао у још једно марчно поглавље мог живота, али сад је било у питање тркање. Што ћемо у некој другој причи. На свечаној додели пехара многима је било драго што је дукати први пут у задњих 30 година побеђивао и ту се нашао до тада мој познаник Патрик Висер. То веће нисам мога ни да слутим да ће 748 да ми донесе нешто ћему сам се дивио и прижељкивао да радим… Дукати. Тог хладног новембра 2011 сам пристао да дођем на разговор у локални овлашћени сервис за БМВ и Дукати. Сећам се као да је данас било, хладњикаво новембарско јутро… понедељак не радим… отишао сам на тај неформални разговоп, макар ми је тако речено. Али касније сам схавтио да је то било то и да сам оног тренутка кад сам крочио у зграду сервиса почео и да радим. Требало ми је неких петнаестак дана да регулишем радни однос са сервисон у ком сам још радио. У међувремену сам изашао да положим завршни испит на државном новоу за мото механичапа. Оног јутра кад сам кренуо први пут на посао у Ванкувер БМВ Дукати стигао ми је имејл да сам положио, што ме је сврстало и раме уз раме са свим осталим сервисерима. Међутим тај положен испит ми је била путна карта на све дукатијеве курсеве. Добро дошлица свих сервисера у Ванкувер БМВ Дукати је била више него очекивана. Два старија сервисера су били на годишњем одмору, један од њих Дејв се вратио почетком марта, а Боб се вратио почетком априла. Све је било супер у самом почетку док Дејв није осетио да је његова позиција и его угрожен од мог доласка. Јер мени није било тешко било  шта да радим и да поправим. Ту почињу прве смицалице да би одређени људи у сервицу доказали да ја не заслужујем место у сервису. До сада сам све послове одрадио 100%, али је следио великли тест за мене, добио сам да поправим мотор од којег су сви бежали, БМВ ЛТ 1200 са агрегатом који избацује плави дим кад се мотор упали. Боб је пред одлазак на одмор рекао шефу сервиса да треба глава агрегата да се скине и да се замене сви семеринзи и сви дихтунзи. Ја сам добио картонуску кутиу пуну делова и радни налог. Прво сам упалио мотор онако хладан да видим колико дими. Искернео димио је као парна локомотова. Агрегат је имао 60,000км и требао је тај сервис да се уради, ја сам скинуо поклопац ветнила и раскачио брегасте осовине, повадио шоље вентила и алатом који сам имоа поскидао опруге вентиула без да скинем главу агрегата. Сви су се чудили шта радим и нису могли да верују, али ја сам радио свој посао. Кад сам све завршио, упало сам мотор и даље је пушио плави дим. Тражио сам  од шефа сервиса да замреним уље и филтер зља у мотору. Отишао сам на пробну вожљу мотором, кад сам се вратио оставио сам мотор да се охлади преко ноћи у ујутро пред свима упалио. Мото ради као сат и не дими бише… сви у чуду, а Патрик је срећан, видим му по осмеху на лицу, осветлао сам му образ и доказао свима у сервису да сам равноправан са осталим сервисиерима, а што је најбирније у овом случају  сам уштедео много пара фирми. Мото је био замењен старо за ново и како су ми рекли дали су много пара за овај мотор приликом те замене и свако улагање је значило губљење профита. Ја сам и уштредио око десет радних сати и ту сам их како наш народ каже купио. Ово ми је реченио кад сам био на разговору полсе прва три месеца и кад сам добио посао за стално. Али ни тада подметаља нису престала, сад је прешли на тактику или си са нама или против нас. Нисам желео да идем сваког петрка у пабове или дискотеке да пијем до касно ујутро па на поса сутра ујутро у 09:00Ч. Ту су ме брзо изоловали, али само ме је моје знање одржавало у фирми како сервисер. Наравно и Патрик је ту водио битку са отрацима и није дао да ми подапињу ногу како год стигне. Та 2012 је била само почетак моје голготе радечи за дукатијев овлашћени сервис у Банкуверу. Моја голгота са власницима у Дукатијевим овлашћеним сервисима је трајала све до 2016 кад сам напустио све то и основао Мото Меканику… можда прича за неки други пут…. У јесен те године у Банкивер је дошао документари филм Closer To The Egde. Скоро сви мотористи Ванкувера и околине су се скупили да погледају филм. Ја сам у склопу фирме отишао да погледам, нисам ни слутио да ће тај филм да ми буде прекретница у животу. Сећам се као данс дошао сам у биоскоп веома тужан јер сам морао да видим људе са којима радим сваки дан, а то нисам желео. Први пут у животу нисам имао жељу да видим људе са којима радим после радног времена. Како сам улазио у биоскоп приметио са пар прзних седишта мало дање од свих мојих радних колега. Радо сам их заобишао и сео сам, свега петнаестак минута од почетка филма у кадр се појављује човек који мења све. Био је то Крис Мехју човек стругар који је спремао тракче агрегате многим тимовима за ТТ. У тремутку сам све муке заборавио и поставио себи питање, а што ја неби могао као Крис. Толики утисак је оставило тих два или три минута из Крисеве радионице да сам отишао кући замишљајући себе како радим као он. Да будемо искрени моје знање тада је било у пеленама и опет по ко зна који пут сам себи задао веома тежак домачи задатак. Скоро 10 година касније још увек покушавам да довршим домаћи задатак и да научим макар мало да би себе сврстао раме уз раме са Крисом. Знам да је то неомгуће из више разлога, први је моје године и моје искуство, а друго је то што у мом региону где живим нема много тркања и сви су веома осетљиви кад се паре троше на тркаче моторе, а и ја сам себе ограничио што радим само три марке.